BERLIN – Nemački trgovinski sektor suočava se s ozbiljnim blokadama ovog četvrtka i petka (4. i 5. juna 2026. godine), usled masovnih štrajkova upozorenja na koje je pozvao sindikat Verdi. Očekuje se učešće na hiljade radnika iz sektora maloprodaje, veleprodaje i spoljne trgovine širom zemlje, koji zahtevaju pravednije plate u jeku rastućih troškova života i istovremenih rekordnih profita kompanija.
Pogođeni najveći trgovački lanci
Štrajk će obuhvatiti više od 200 velikih kompanija u svim nemačkim saveznim državama. Među pogođenim objektima naći će se filijale giganata kao što su Edeka, REWE, Kaufland, Penny, Douglas, Primark, Zara, H&M, Metro i IKEA. Pored decentralizovanih akcija, planirani su veliki centralni protestni skupovi u Kilu, Erfurtu, Berlinu, Bohumu i Sarbrikenu.
Ovo je drugi talas protesta ove godine. Podsećanja radi, 15. maja se više od 5.000 radnika odazvalo prvom pozivu na štrajk, paralizujući rad prodavnica u Berlinu, Bavarskoj, Severnoj Rajni-Vestfaliji i drugim regijama.
Srž sukoba: Neprihvatljiva ponuda poslodavaca
U središtu eskalacije je spor oko povećanja plata. Dok stvarna kupovna moć radnika pada na nivo iz 2020. godine usled visoke inflacije, poslodavci nude zamrzavanje plata na šest meseci, nakon čega bi usledilo minimalno povećanje od 2 odsto (od novembra 2026.) i 1,5 odsto (od avgusta 2027. godine), uz ugovor koji bi važio 24 meseca.
Sindikat Verdi ovu ponudu kategorički odbija, nazivajući je potcenjivačkom. Njihov zahtev je jasan: standardizovano povećanje plata od 7 odsto za oko 5,2 miliona radnika, i to u trajanju od 12 meseci. Sindikat takođe izričito odbija jednokratne isplate kao zamenu za stvarni, trajni rast zarada.
„Zaposleni se već bore da sastave kraj s krajem. Kirija, energija i namirnice im potpuno gutaju plate. Svako ko može da predstavi ogromne finansijske rezultate, a zatim sopstvene radnike drži na kratkoj uzici, direktno poziva na masovne proteste“, izjavila je Silke Cimer, članica uprave sindikata Verdi.
Milijarde profita naspram siromaštva u starosti
Sindikat posebno ukazuje na drastičan nesrazmer između zarada kompanija i uslova u kojima rade zaposleni. Tokom 2024. godine, neto dobit u ovim sektorima iznosila je ogromnih 82,9 milijardi evra. Sa druge strane, radnici sa prosečnim bruto platama od oko 3.200 do 3.300 evra jedva pokrivaju osnovne životne troškove.
Sektor je duboko pogođen nesigurnim radnim uslovima. Skoro 40 odsto zaposlenih u maloprodaji radi na nepuno radno vreme, najčešće protiv svoje volje jer poslodavci retko nude pozicije sa punim fondom sati. Ovaj problem najviše pogađa žene, koje u trgovini zarađuju 16 odsto manje od svojih muških kolega, prvenstveno zbog kraćeg radnog vremena usled preuzimanja neplaćenog posla brige o porodici.
Dugoročne posledice su alarmantne – oko 80 odsto svih radnika u maloprodaji ne ispunjava uslove za bruto mesečnu penziju od 1.400 evra, što znači da im nakon godina napornog rada preti izvesno siromaštvo u starosti. Problem produbljuje i činjenica da više od 80 odsto maloprodajnih kompanija u Nemačkoj uopšte ne primenjuje kolektivne ugovore, ostavljajući radnike bez osnovnih mehanizama finansijske zaštite.