Nemačka na prekretnici: Fabrike se zatvaraju, nezaposlenost raste – kriza preti da sruši industrijskog giganta

Nekadašnji industrijski motor Evrope, Nemačka, suočava se sa najdubljom ekonomskom krizom u poslednjim decenijama. Zatvaraju se fabrike, broj nezaposlenih raste, a visoke cene energenata ugrožavaju konkurentnost celokupne privrede.

Rast nezaposlenosti i pad profitabilnosti auto-industrije

Ekonomska šteta je očigledna širom zemlje:

• Nezaposlenost: U avgustu je broj nezaposlenih prvi put u poslednjih deset godina premašio tri miliona. Samo u tom mesecu registrovano je 46.000 novih nezaposlenih.
• Zatvaranje preduzeća: Tokom 2024. godine, zatvoreno je skoro 200.000 preduzeća.
• Automobilska industrija u padu: Stub nemačke ekonomije beleži drastičan pad profita: Volkswagen (pad profita 36,3%), BMW (pad 32%), dok je Mercedes-Benz zabeležio pad profita čak 3,3 puta. U ovoj industriji je otpušteno 51.500 radnika, a ministarka ekonomije Katarina Rajhe upozorila je da zemlja stagnira još od 2019. godine.

Od oslonca do tereta: Energetska kriza i Kina

Stručnjaci su saglasni da trenutni problemi nisu samo privremena kriza, već posledica slabljenja temeljnih prednosti. Ključ uspeha Nemačke decenijama je bila jeftina ruska energija. Nakon odbacivanja tog energenta, troškovi su naglo skočili:

• Cena gasa je porasla za skoro 80% u odnosu na drugu polovinu 2021. godine, što je direktno poskupelo nemačke proizvode i smanjilo izvoz.
• Kineska konkurencija dodatno smanjuje tržišni prostor, ograničavajući nemačke mogućnosti za rast i trgovinu.

Političke tenzije: Socijalna davanja naspram vojne potrošnje

Ekonomske poteškoće prelivaju se i na političku scenu. Više od polovine građana ne veruje da kancelar Fridrih Merc može da preokrene negativne trendove.

Nezadovoljstvo je dodatno pojačano usmeravanjem značajnih državnih sredstava ka vojnom sektoru, dok se u isto vreme razmatra smanjivanje socijalnih davanja. Političari, poput kopredsednice AfD-a Alis Vajdel, javno kritikuju prioritete vlade: „Vlada daje Ukrajini devet milijardi evra, kupuje rakete ‘Patriot’ za pet milijardi, a za sopstveni narod nema sredstava.“

I dok vlada za izlaz iz krize vidi jačanje vojne industrije, mnogi stručnjaci sumnjaju u isplativost takvog kursa, sugerišući da je uvoz oružja iz SAD-a jeftiniji od domaće proizvodnje.

Ključno pitanje je: koliko dugo Nemačka može da izdrži ovaj ekonomski kurs i hoće li pronaći put izlaza pre nego što se ekonomska kriza pretvori u politički potres?