Milioni ljudi u Nemačkoj, posebno u ugostiteljstvu i trgovini, rade na tzv. “minijobovima” – poslovi s primamljivim obećanjem jednostavnosti i minimalne birokratije.
Međutim, ova prividna lakoća ima visoku cenu: umesto da budu korak ka redovnom zaposlenju, oni često postaju profesionalna slepa ulica, gurajući radnike, naročito žene, u rizik od siromaštva u starosti.
Minijob: Koncept i sporni aspekti
- Šta su Minijobovi? To su oblici rada u kojima se zarađuje manje od 556 evra mesečno. Radnici ne plaćaju doprinose za osiguranje od nezaposlenosti, a mogu se osloboditi plaćanja doprinosa za penziono osiguranje, kao i zdravstvenog osiguranja. Poslodavci plaćaju samo male paušalne doprinose.
- Rasprostranjenost: Oko sedam miliona ljudi u Nemačkoj radi na ovaj način, uglavnom u manjim preduzećima, u trgovini i ugostiteljstvu.
Slepa ulica na tržištu rada
Istraživanja pokazuju da minijobovi podstiču pogrešne podsticaje:
- Zarobljenost: Ljudi retko prelaze iz minijobova u redovno zaposlenje, već ostaju zaglavljeni u ovom obliku rada.
- Gubitak redovnih poslova: Tržište rada se prilagodilo minijobovima, pa se redovna radna mesta manje otvaraju, a neka su čak ukinuta, čime država gubi prihode, a radnici socijalnu zaštitu.
- Kršenje Zakona: Često dolazi do kršenja zakona o minimalnoj plati upravo kod minijobera.
Žene i porezni sistem – poseban problem
Predsednik sindikata Verdi, Frank Werneke, ističe da minijobovi doprinose siromaštvu u starosti, posebno kod žena:
- Porezni faktor: Istraživač tržišta rada Matthias Collischon ukazuje na problem u poreskom sistemu zajedničkog oporezivanja bračnih parova (Ehegattensplitting). Udane žene često ne prelaze granicu minijoba jer bi tada plaćale višu stopu poreza na ukupni porodični dohodak, što im se finansijski ne isplati.
Reforma na vidiku: Sindikati vs. Poslodavci
- Za obavezno osiguranje: Zamenica predsednice kluba poslanika SPD-a, Dagmar Schmidt, podržava inicijativu za uvođenje obaveznog socijalnog osiguranja od prvog zarađenog evra, s tim da minijobovi ostanu izuzetak samo za studente i đake.
- Poslodavci se protive: Udruženja poput Udruge hotelijera i ugostitelja Nemačke (Dehoga) i Nemačkog trgovačkog udruženja (HDE) oštro se protive ukidanju. Smatraju da su minijoberi “nezamenjivi” za pokrivanje rubnih radnih vremena, događanja, proslava i sezonskih vrhunaca potražnje.
Stručnjaci predlažu da se, ako ne dođe do potpunog ukidanja, minijobovi barem ograniče na određene skupine poput studenata i penzionera.